Језекиљ. Chapter 2

1 И рече ми: Сине човечји, устани на ноге да говорим с тобом.
2 И уђе у ме дух кад ми проговори, и постави ме на ноге, и слушах Оног који ми говораше.
3 И рече ми: Сине човечји, ја те шаљем к синовима Израиљевим, к народима одметничким, који се одметнуше мене; они и оци њихови бише ми неверни до овог дана.
4 К синовима тврдог образа и упорног срца шаљем те ја, па им реци: Тако вели Господ;
5 И послушали или не послушали, јер су дом одметнички, нека знају да је пророк био међу њима.
6 И ти, сине човечји, не бој их се нити се бој њихових речи, што су ти упорни и као трње и живиш међу скорпијама; не бој се њихових речи и не плаши се од њих што су дом одметнички.
7 Него им кажи речи моје, послушали или не послушали, јер су одметници.
8 Али ти, сине човечји, слушај шта ћу ти казати, не буди непокоран као тај дом непокорни; отвори уста, и поједи шта ћу ти дати.
9 И погледах, а то рука пружена к мени, и гле, у њој савијена књига.
10 И разви је преда мном, и беше исписана изнутра и споља, и беше у њој написан плач и нарицање и јаох.