Јов. Chapter 17

1 Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји.
2 Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају.
3 Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном?
4 Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити.
5 Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути.
6 Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима.
7 Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен.
8 Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере.
9 Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати.
10 А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама.
11 Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу.
12 Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака.
13 Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи.
14 Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја.
15 И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети?
16 У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.