Псалми Давидови. Chapter 140

1 Избави ме, Господе, од човека злог, сачувај ме од насилника,
2 Који помишљају зло у срцу и сваки дан подижу рат;
3 Оштре језик свој као змија, јед је аспидин у устима њиховим.
4 Сачувај ме, Боже, од руку безбожничких, од насилника сахрани ме, који мисле да поткину ноге моје.
5 Охоли ми наместише замке и пругла, метнуше ми мрежу на пут, пређу разапеше ми.
6 Рекох Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мог.
7 Господе, Господе, крепки Спаситељу мој, заклони главу моју у дан ратни!
8 Не дај, Господе, безбожнику шта жели, не дај му да докучи шта је наумио, да се не узносе.
9 Отров оних што су око мене, погибао уста њихових нека се обрати на њих.
10 Нека падне на њих живо угљевље; нека их Он баци у огањ, у пропасти, да не устану.
11 Човек језичан неће се утврдити на земљи, неправедног ће злоћа увалити у погибао.
12 Знам да ће Господ показати правду невољноме и правицу убогима.
13 Да! Праведни ће славити име Твоје, прави ће остати пред лицем Твојим.