Псалми Давидови. Chapter 2

1 Зашто се буне народи и племена помишљају залудне ствари?
2 Устају цареви земаљски, и кнезови се скупљају на Господа и на помазаника Његовог.
3 'Раскинимо свезе њихове и збацимо са себе јарам њихов.'
4 Онај, што живи на небесима, смеје се, Господ им се подсмева.
5 Па им говори у гневу свом и јарошћу својом збуњује их:
6 'Ја сам помазао цара свог на Сиону, на светој гори својој.'
7 Казаћу наредбу Господњу; Он рече мени: 'Ти си син мој, ја те сад родих.
8 Ишти у мене, и даћу ти народе у наследство, и крајеве земаљске теби у државу.
9 Ударићеш их гвозденом палицом; разбићеш их као лончарски суд.'
10 Сад, цареви, оразумите се; научите се судије земаљске!
11 Служите Господу са страхом, и радујте се с трепетом.
12 Поштујте сина, да се не разгневи, и ви не изгинете на путу свом; јер ће се гнев Његов брзо разгорети. Благо свима који се у Њ уздају!