Пјесма над пјесмама. Chapter 6

1 Куда отиде драги твој, најлепша међу женама? Куда замаче драги твој, да га тражимо с тобом?
2 Драги мој сиђе у врт свој, к лехама мирисног биља, да пасе по вртовима и да бере љиљане.
3 Ја сам драгог свог, и мој је драги мој, који пасе међу љиљанима.
4 Лепа си, драга моја, као Терса, красна си као Јерусалим, страшна као војска са заставама.
5 Одврати очи своје од мене, јер ме распаљују. Коса ти је као стадо коза које се виде на Галаду.
6 Зуби су ти као стадо оваца кад излазе из купала, које се све близне, а ниједне нема јалове.
7 Јагодице су твоје између витица твојих као кришка шипка.
8 Шездесет има царица и осамдесет иноча, и девојака без броја;
9 Али је једна голубица моја, безазлена моја, јединица у матере своје, изабрана у родитељке своје. Видеше је девојке и назваше је блаженом; и царице и иноче хвалише је.
10 Ко је она што се види као зора, лепа као месец, чиста као сунце, страшна као војска са заставама?
11 Сиђох у орашје да видим воће у долу, да видим цвате ли винова лоза, пупе ли шипци.
12 Не дознах ништа, а душа ме моја посади на кола Аминадавова.
13 Врати се, врати се Суламко, врати се, врати се, да те гледамо. Шта ћете гледати на Суламци? Као чете војничке.