Јеврејима. Chapter 6

1 Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога,
2 Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног.
3 И ово ћемо учинити ако Бог допусти.
4 Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог,
5 И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали,
6 Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег.
7 Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога;
8 А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже.
9 Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако.
10 Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи.
11 Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја;
12 Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања.
13 Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом,
14 Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те.
15 И тако трпећи дуго, доби обећање.
16 Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење.
17 Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву:
18 Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана,
19 Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе,
20 Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.