Приче Соломунове. Chapter 27

1 Не хвали се сутрашњим даном, јер не знаш шта ће дан донети.
2 Нека те хвали други, а не твоја уста, туђин, а не твоје усне.
3 Тежак је камен, и песак је тежак; али је гнев безумников тежи од обога.
4 Јарост је немилостива, и гнев је плах; али ко ће одолети зависти?
5 Бољи је јавни укор него тајна љубав.
6 Ударци од пријатеља истинити су, а целиви ненавидникови лажни.
7 Душа сита гази саће, а гладној души слатко је све што је горко.
8 Каква је птица која одлети из свог гнезда, такав је човек који отиде из свог места.
9 Уље и кад весели срце, тако је пријатељ сладак саветом срдачним.
10 Не остављај пријатеља свог ни пријатеља оца свог, и у кућу брата свог не улази у несрећи својој: бољи је сусед близу него брат далеко.
11 Сине мој, буди мудар и обрадуј срце моје, да имам шта одговорити ономе ко ме ружи.
12 Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
13 Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, и узми залог од њега за туђинку.
14 Ко благосиља пријатеља свог на глас рано устајући, примиће му се за клетву.
15 Непрестано капање кад је велик дажд, и жена свадљива, једно су;
16 Ко је уставља, уставља ветар, и она се одаје као мирисаво уље у десници.
17 Гвожђе се гвожђем оштри, тако човек оштри лице пријатеља свог.
18 Ко чува смокву, јешће род њен; тако ко чува господара свог, биће поштован.
19 Како је у води лице према лицу, тако је срце човечије према човеку.
20 Гроб и пропаст никада се не могу заситити, тако очи човечије никада нису сите.
21 Сребро у топионици и злато у пећи а човек у устима оног који га хвали познаје се.
22 Да безумнога туцаш у ступи с тучком с прекрупом, не би отишло од њега безумље његово.
23 Добро гледај стоку своју и старај се за стада своја.
24 Јер богатство не траје довека нити круна од колена до колена.
25 Кад трава нарасте и покаже се зелен, купи се трава по планинама.
26 Јагањци су ти за одело, и јарићи цена за њиву.
27 И доста има млека козјег теби за јело, и за јело твом дому и за храну твојим девојкама.