Псалми Давидови. Chapter 19

1 Небеса казују славу Божју, и дела руку Његових гласи свод небески.
2 Дан дану доказује, и ноћ ноћи јавља.
3 Нема језика, нити има говора, где се не би чуо глас њихов.
4 По свој земљи иде казивање њихово и речи њихове на крај васиљене. Сунцу је поставио стан на њима;
5 И оно излази као женик из ложнице своје, као јунак весело тече путем.
6 Излазак му је накрај неба, и ход му до краја његовог; и нико није сакривен од топлоте његове.
7 Закон је Господњи савршен, крепи душу; сведочанство је Господње верно, даје мудрост невештоме.
8 Наредбе су Господње праведне, веселе срце. Заповест је Господња светла, просветљује очи.
9 Страх је Господњи чист, остаје довека. Судови су Његови истинити, праведни свиколики.
10 Бољи су од злата и драгог камења, слађи од меда који тече из саћа.
11 И слугу Твог они су просветлили; ко их држи има велику плату.
12 Ко ће знати све своје погрешке? Очисти ме и од тајних;
13 И од вољних сачувај слугу свог, да не овладају мноме. Тада ћу бити савршен и чист од великог преступа.
14 Да су Му речи уста мојих угодне, и помисао срца мог пред Тобом, Господе, крепости моја и Избавитељу мој!
1 Боже, славо моја, немој ћутати,
2 Јер се уста безбожничка и уста лукава на ме отворише; говоре са мном језиком лажљивим.
3 Речима злобним са свих страна гоне ме, и оружају се на ме низашта.
4 За љубав моју устају на мене, а ја се молим.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Постави над њим старешину безбожника, и противник нека му стане с десне стране.
7 Кад се стане судити, нека изађе крив, и молитва његова нека буде грех.
8 Нека буду дани његови кратки, и власт његову нека добије други.
9 Деца његова нек буду сироте, и жена његова удовица.
10 Деца његова нек се потуцају и просе, и нека траже хлеба изван својих пустолина.
11 Нека му узме дужник све што има, и нека разграбе туђини муку његову.
12 Нек се не нађе нико ко би га љубио, ни ко би се смиловао на сироте његове.
13 Наслеђе његово нек се затре, у другом колену нека погине име њихово.
14 Безакоње старих његових нек се спомене у Господа, и грех матере његове нек се не избрише.
15 Нека буду свагда пред Господом, и Он нека истреби спомен њихов на земљи;
16 Зато што се није сећао чинити милост, него је гонио човека ништег и убогог, и тужном у срцу тражио смрт.
17 Љубио је клетву, нека га и стигне; није марио за благослов, нека и отиде од њега.
18 Нек се обуче у клетву као у хаљину, и она нек уђе у њега као вода, и као уље у кости његове.
19 Нек му она буде као хаљина, у коју се облачи, и као појас, којим се свагда паше.
20 Таква плата нек буде од Господа онима који ме ненавиде, и који говоре зло на душу моју.
21 А мени, Господе, Господе, учини шта приличи имену Твом. Ти си добар, милошћу својом избави ме.
22 Јер сам невољан и ништ, и срце је моје рањено у мени.
23 Нестаје ме као сена, кад се одмиче; терају ме као скакавце.
24 Колена моја изнемогоше од поста, и тело моје омрша.
25 Постадох подсмех њима; видећи ме машу главом својом.
26 Помози ми, Господе, Боже мој, спаси ме по милости својој.
27 Нека познају да је ово Твоја рука, и Ти, Господе, да си ово учинио.
28 Они куну, а Ти благослови; устају, али нек се постиде, и слуга се Твој обрадује.
29 Нек се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином нек се покрију стидом својим.
30 Хвалићу Господа веома устима својим, и усред многих славићу Га,
31 Јер стоји с десне стране убогоме, да би га спасао од оних који осуђују душу његову.