Псалми Давидови. Chapter 10

1 Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Безбожник у обести својој не мари за Господа: 'Он не види.' Нема Бога у мислима његовим.
5 Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
9 Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Каже у срцу свом: 'Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад.'
12 Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.